"Najnepoštenija stvar u životu njegov
je kraj. Mislim, život je težak. I oduzme
ti dosta vremena. I šta dobiješ na
kraju? Smrt. To je, kao, neki bonus?!
Uveren sam da je životni ciklus
okrenut naopačke. Smrt bi trebala biti
na početku. Potom sledi život u
staračkom domu iz kojeg te izbace jer
si bio pre zdrav.
Onda počneš raditi tako što prikupiš
mirovinu i već prvi dan na poslu
dobiješ zlatni sat. Potom radiš
četrdeset godina, dok ne postaneš
dovoljno mlad za uživanje u mirovini.
Piješ puno alkohola, ideš s tuluma na
tulum i polako se pripremaš za
srednju školu. Onda sledi osnovna
škola, postaješ klinac, igraš se i nemaš
nikakvih odgovornosti u životu. Potom
si malo dete, pa beba, vraćaš se
unutra i devet meseci lebdiš dok te
greje najluksuznije centralno grejanje,
kupka, a hrana stiže kroz cevčicu. I
kraj dočekaš jednim fantastičnim
orgazmom!!!
Amin .”

Ni u kom slucaju Ðavo nije najgori
stvor koji postoji;
Radije bih imao posla s njim nego sa
mnogim ljudskim bicima.
On se znatno preciznije drži dogovora
nego mnoge zemaljske varalice.
Istina, kada dodje vreme naplate, pojavi se tacno u zakazano vreme,
upravo kada sat otkuca ponoc, zgrabi
dušu koja mu pripada i kao svaki
pristojan Ðavo, vrati se kuci u Pakao. Pravi poslovan covek.

U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke.

Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu.

Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmisljali.

Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.

Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis.

Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi

planina.

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se

uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i

paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tudje i moje, tonu

nocas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u

jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima

opalog septembra.

"Ja sam Oz, Veliki i Strašni", progovori čudovište glasom koji je bio nalik na riku. “Ko si ti i zašto si želeo da me vidiš?”


"Ja sam drvoseča i načinjen sam od lima. Zato nemam srce i ne mogu da volim. Molim vas, dajte mi srce kako se ne bih razlikovao od ostalih ljudi."

"Što se toga tiče", odgovori Oz, "mislim da grešiš što želiš srce. Ono većinu ljudi čini nesrećnim. Ni ne slutiš koliko si srećan što ga nemaš!"

"Ali postavi sebi jedno pitanje:
- Zbog čega zapravo da govorimo istinu?
Šta nas za nju obavezuje?
Zamisli da sretneš ludaka koji tvrdi da je riba i da smo svi ribe. Hoćeš li da se svadjaš sa njim? Hoćeš li se pred njim svlačiti i pokazivati da nemaš peraja? Hoćeš li mu kazati u oči šta misliš? Kada bi mu govorio uvek i jedino čistu istinu, samo ono što o njemu zaista misliš, prihvatio bi ozbiljan razgovor sa ludakom i sam bi tako postao ludak.
E tako je i sa svetom oko nas! Kada bih mu uporno govorio istinu u oči, to bi značilo da ga shvatam ozbiljno. A shvatati ozbiljno nešto tako nevažno, to znači postati i sam nevažan.”

Samo ja znam:
nikada više,
nikada više,
nećemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokušavati uzalud da se setimo dok ćutimo
nečega vrlo važnog,
nečega toliko ogromno važnog
čega se razdvojeni nikada više nećemo moći setiti.

"Ljutio se na samog sebe, ali onda je pomislio kako je, u stvari, sasvim prirodno što ne zna šta želi. Čovek nikad ne može znati šta treba da želi, jer živi samo jedan život i nikako ne može da ga uporedi sa svojim prethodnim životima, niti ga u sledećim životima popraviti. Je li bolje biti s Terezom ili ostati sam? Nema nikakve mogućnosti da proveri koja je odluka bolja jer ne postoji mogućnost poredjenja. Čovek proživljava prvi put sve i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vredi život ako je prva proba života već sam život? Život je onda uvek sličan skici. Samo, ni skica nije prava reč, jer je skica uvek nacrt za nešto, priprema za sliku. A skica koja je naš život je skica ni za šta, crtež iz koga ne sledi slika."

Srećni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesrećne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni.